У савременом свету, број људи који се боре са гојазношћу непрестано расте. Међутим, дијете нису увек најбоље решење, јер често доводе до краткорочних резултата и потом повратка на претходне навике. Зато је увођење здравих, али реалистичних промена у исхрану кључ за дугорочну контролу тежине без стреса и осећаја ограничења.
Први корак је усвајање принципа балансиране исхране. То значи да не треба потпуно избацивати омиљену храну, већ смањити количину и учесталост конзумације прерађене и високо калоричне хране. Уместо тога, фокус треба бити на разноликој храни богатој влакнима, витаминима и минералима — као што су поврће, воће, интегралне житарице, орашасти плодови и здраве масти.
Веома је важно обраћати пажњу на сигнале глади и ситости које нам тело шаље. Јести треба када смо гладни, а престати када смо задовољни, а не препуни. Помаже да једемо полако, уживајући у храни, јер мозак има времена да региструје ситост.
Такође, редовност оброка је од кључног значаја. Препуштање непланираном и насумичном конзумирању хране може довести до преједања или избора нездравих намирница. Добар распоред, са 3 главна оброка и 2-3 здрава међуоброка, помаже да се одржи енергетски баланс и спречи нежељени апетит.
Овакав приступ исхрани не захтева одрицања или екстремне мере, већ постепене промене које ће временом постати навика и помоћи у одржавању здраве телесне тежине.