Стрес, анксиозност и други психолошки фактори имају огроман утицај на наше навике у исхрани и телесну тежину. Многи људи се окрећу храни као извору утехе у стресним тренуцима, што може довести до емоционалног преједања и гојазности.
Разумевање овог механизма први је корак ка превенцији. Важно је научити да препознамо ситуације када једемо из досаде, туге или нервозе, а не из стварне потребе за храном.
Једна од ефикасних техника јесте вођење дневника исхране и емоција. Бележећи шта и када једемо, као и шта осећамо у тим тренуцима, можемо уочити обрасце који нам помажу да схватимо узроке емоционалног преједања.
Технике као што су дубоко дисање, медитација, вежбе пажљивости (mindfulness) и јога помажу у смањењу стреса и повећању свесности о сопственим емоцијама. Када смо смиренији и присутнији, мања је вероватноћа да ћемо храну користити као средство за ублажавање непријатних осећања.
Поред тога, важно је градити социјалну подршку — разговор са пријатељима, породицом или стручњацима може помоћи у управљању стресом и спречавању нездравих навика у исхрани.
Све ово је део ширег приступа здрављу који иде руку под руку са превенцијом гојазности.